Već dugo planiram da nastavim da pišem blog.
Planiram, kao što vidite već gotovo 2 godine.
Sramota.
Planirala sam i da promenim temu. Planirala sam da redizajniram sajt. Planirala sam da promenim ceo koncept. Planirala sam da otvorim nove sekcije.
Stvarno, iskreno sam planirala!
Ali iskrsne jedan posao, pa naiđe neka privatna zavrzlama, pa se javi onaj klijent sa kojim sam radila pre dve godine, pa dođe drugarica iz inostranstva, pa mi se prehladi pas, pa polomim nokat, opečem se na kafu… Teška priča.
I osujete mi se planovi.
Tako se desilo da zastanem na trenutak i oduševim se svim planovima koje sam imala, a onda shvatim da ni jedan nisam realizovala i padnem u depresiju. Dobro, ne depresiju, ali se smorim, a to isto nije lep osećaj.
Zato sam donela jednu veliku životnu odluku – planiram da ne planiram.
Nekada je instinkt jedino na šta možete da se oslonite. I onaj neki osećaj u stomaku koji vam je sigurno dobro poznat. Život se ne odvija baš uvek onako kako ste vi to zamislili. A često nećete imati vremena da dobro razmislite i donesete odluku u koju ste 100% sigurni. Zapravo – nikada nećete moći da donesete odluku u koju nećete bar jednom posumnjati.
I? Šta onda? To znači da ćete da prestanete da donosite odluke? Ne, to znači da ćete da gurate dalje, lomite, grešite, sve dok ne naučite da živite!
Ako će vas to smiriti, sedite i napišite svoj plan, stavite ga u džep ili novčanik, spustite ga u fioku ili ga presavijte i stavite u neki stari album. Znate li zašto? Da biste ga jednog dana pronašli, pročitali i nasmejali se. Zato što se vaš plan nije ostvario.
Jeste li srećni? To je jedino što se računa. Ljudi se menjaju, sa njima i planovi, ciljevi i težnje. Na kraju dana, kada legnete u krevet i zatvorite oči, ako imate mir u glavi i leptiriće u stomaku, samo to je znak da se vaš plan ostvario. Čak i ako ga niste planirali.
Zato sam ja odlučila da ne planiram. I da nastavim konačno sa pisanjem. Jer iskreno, imam mnogo toga da vam kažem, podelim sa vama, objasnim, naučim, ispričam, podsetim. Šteta je da čuvam sve to ljubomorno za mene.
I zato svoj povratak obeležavam ovom velikom prekretnicom – planovi su za mlakonje. Imajte cilj, to se jedino važi!
