I taman kada ste se ušuškali i spremili za dugi zimski san, eto mene ponovo sa toplim, letnjim putopisima. Ne dozvolite da vas zima “onesposobi”. Razbudite se i ugrejte se, još uvek je ostalo dosta posla do narednog letovanja. A do tada, otputujte barem u mislima do divnog Soluna i još divnijih ljudi u njemu.
Sećate se da sam vam pisala o letovanju u Pidni. Iskoristili smo to što smo bili toliko blizu, pa smo rešili da po ko zna koji put ponovo obiđemo ovaj prelepi grad. Do Soluna smo putovali 40ak minuta i uleteli u centar gužve. Pokušala sam da nam izlistam parking kako bismo ostavili kola na bezbednom, međutim iz Egnasije, njihove glavne ulice, skretanje levo bilo je apsolutno nemoguće. Naime, naši prijatelji Grci počeli su da kopaju metro, međutim omela ih je jedna sitnica u vidu arheoloških nalazišta. Ispod celog grada nalaze se ostaci antičke Grčke. Na svakom koraku možete naići na delove ulica, zidine crkve ili ostatke velikih trgova. Na prvi pogled zaista je lepo videti sve to, međutim, kada zamislite tako nešto ispod npr. Ulice Kneza Miloša… Baš i nije tako lepo. Međutim, nama je oboma Solun vrlo drag, pa smo iskoristili dan da procunjamo sporednim uličicama i osetimo taj miris i ukus grčkog života.
Prvo smo, naravno, našli privatni parking gde su nam momci ponudili da nas parkiraju. Međutim, nas dva skeptika smo odlučili da sami to uradimo, pa smo se polako spustili u podzemnu garažu, ispresecanu nosećim stubovima i punu parkiranih automobila. E to je bila avantura. Kada smo konačno napustili auto, zapahnuo nas je vreli vazduh, prošaran sa ponekim daškom vetra koji je dopirao sa Egejskog mora. Svakako, popeli smo se i do Bele kule odakle se pruža pogled na ceo grad, načičkan i izgužvan, ispresecan uskim uličicama, koje sa visine deluju kao vene grada koje pulsiraju i pokreću život u njemu. Inače, bela kula je fantastično sređena i održavana, pa ni sam put do vrha ne pada teško, jer na među spratovima možete obići različite multimedijalne izložbe koje će vas uputiti bliže u istoriju ovog grada. Ispred kule će vas, naravno dočekati prodavci i preprodavci, kojih se ja lično malo plašim zbog svih turističkih dogmi vezanih za džeparenja. Dakle, budite oprezni, ne dozvolite da vas zavedu lepim rečima ili ćaskanjem na srpskom jeziku.
Umorni i skuvani, seli smo na piće u kafić na obali i opekli se, onako naivno, turistički. Desi se svakome, pa i najiskusnijim avanturistima – otpale su nam uši od “martinija”. 🙂 Ali dobro, imajući u vidu da smo prošle godine uplatili izlet koji se nije ni desio, prepisaćemo to karmi – ko zna šta smo time platili. A na kraju krajeva, prijalo nam je da odmorimo malo u hladovini, uz mojito i ventilator. Razume se, ručali smo giros, kao propisni turisti, kupili maramice za 50 centi od male plave devojčice koja ih nudi po kafićima, protegli noge u hladu zavučenih solunskih sokaka i uputili se nazad ka kolima. Usledilo je isparkiravanje, jednako zanimljivo kao i uparkiravanje, pa smo krenuli nazad ka Pidni.
Stigli smo u kasnijim popodnevnim satima, pa smo odlučili da iskoristimo poslednje zrake sunca tog dana za kupanje, a čak smo imali priliku i da iskusimo kupanje po kiši. Savršen tajming. Doduše, jedno veče smo ostali duže na plaži, u želji da se okupamo i po mraku, međutim, smrzli smo se, pa smo izleteli iz vode i otrčali nazad u smeštaj, koji je srećom bio na 50 metara udaljenosti. Ono što je ova ogromna plaža nudila u svakom trenutku, bilo je prostranstvo i izbor – ležaljke, pesak, kafić, tuševi, kabine za presvlačenje – sve vam je tu, a vaš je izbor šta ćete iskoristiti. Naravno, ležaljke se ne naplaćuju, već je dovoljno da naručite jedno piće i da ceo dan uživate u hladu suncobrana od trske.
Mi smo bili dovoljno pametni da se smestimo odmah uz plažu, pa smo se uživanju prepuštali i na svojoj terasi, uz savršen pogled na more. 🙂
I.M.
