Nije da nemam još svašta da vam ispričam o Pidni, ali na kratko ćemo se udaljiti od nje, pa ću se vratiti na to temu u nekom narednom postu. 🙂
Jednog jutra rešili smo da krenemo na Olimp. Sredili smo kola, poneli vodu i plazmu (bez toga nigde) i krenuli na put. Pratila nas je vrućina, ali smo se dobro opremili za sve predviđene i nepredviđene okolnosti. Bar smo tako mislili. 🙂
Negde na pola puta, shvatila sam da se nešto dešava, sudeći po Miloševim reakcijama – pojača muziku, pa je utiša, ćuti, osluškuje. Pitam ga konačno o čemu se radi, a on mi onako nesigurnim glasom odgovori: “Je l’ si ti čula neko mjaukanje?” Na trenutak sam stigla da se nasmejem, ali i pre nego što sam uspela da mu odgovorim nekim jeftinim sarkazmom čula sam slabašno “mnjau”. “Mi imamo mače ispod haube!” Zaustavili smo kola pored puta i izašli oboje da vidimo o čemu se radi. Miloš je otvorio haubu, a ja sam ugledala malo belo mače koje je preplašeno zakukalo i pre nego što je bilo ko stigao da odreaguje spustilo se ispod motora. Od tog trenutka kreće agonija. Pokušavali smo da je izvučemo plazmom, vodom, trakicama, kanapom, zviždanjem, međutim od straha mače je moglo samo da cvili, ali je bilo istrajno da se ne pomeri odatle. Nismo znali šta nam je činiti, ali s obzirom na to da smo svakako bili na pola puta, rešili smo da odemo do Olimpa, pa će mače tamo, kada ugasimo motor izaći samo kako je i ušlo.
Put do tamo je prilično dobro obeležen. Moj savet je da se uputite autoputem do mesta koje se zove Litohoro, i da odatle pratite putokaze za planinu Olimp.
Put vas vodi 15ak kilometara uz planinu do poslednje tačke do koje možete kolima, pa odatle krenite pešaka. Priroda je zaista fantastična, vodopadi i puteljci koji se granaju u svim pravcima nude vam savršeno mesto da napunite svoje baterije i očistite pluća i glavu od svih loših misli i energije koju skupljate tokom godine. Ponesite fotoaparat i praznu memorijsku karticu, jer ćete svakako imati za šta da ga iskoristite. Kao što svi verovatno znate, Olimp je bio dom grčkih bogova, tako da vredi da na trenutak i vi osetite tu fantastičnu auru koja okružuje ovu planinu.
Kada smo obišli sve što smo planirali vratili smo se do kola i prvo podigli haubu, da vidimo da li nam je mali saputnik još uvek tu. Ni traga ni glasa. Zvuždali smo, kucali, coktali, lajali, međutim mače se nije oglasilo. Krenuli smo nazad mirne savesti, misleći da je mače ostalo u prirodi. Na putu nazad, oboje smo u par navrata pomislili da ludimo jer je mjaukanje počelo da se pojačava.
Na izlazu iz Katerinija, ugledali smo ovlašćeni servis i shvatili da je to jedina opcija koja dolazi u obzir kako bismo bezbedno i zdravog razuma stigli nazad u Beograd.
U servisu nas je dočekao fantastični i ljubazni Team Alexiadis. Momci su se prvo smejali kada smo im objasnili o čemu se radi, a onda su i oni čuli mače, pa su nakon par “Aaaawww” počeli da rade. Reći ću vam samo da je spašavanje redova mačeta trajalo više od sat i po vremena, tokom čega su skinuti – poklopac motora, akumulatora, blatobrani, šuspleh, pa konačno i branik. Za sve to vreme, 5 momaka je intenzivno radilo na kolima koja su bila na dizalici, a njima se priključio i simpatični gazda, već iznerviran celom situacijom. Ponavljam, svi zajedno bili su i više nego ljubazni prema nama, ostavili su sav posao na kom su radili i posvetili se “našem” mačetu. Na kraju su uspeli kompresorom da ga isteraju iz kola, dok je bežalo od jednog točka do drugog, kroz samo njemu znane puteve. Na kraju je mače postalo sivo, pa nismo bili sigurni da ih unutra možda nema još. 🙂 Imali smo plan (iako su nam mnogi rekli da smo ludi), da ga vratimo u smeštaj, jer smo pretpostavljali da mu je tu negde i leglo, međutim, pobeglo je pre nego što smo uspeli da ostvarimo ovu zamisao.
Razume se, očekivali smo da će nam momci naplatiti svoj trud neki evro više, imajući u vidu da smo turisti, ali smo se svesno upustili u tu avanturu. Međutim, kada je ceo auto kompletno i vrlo stručno (sa novim tiplovima i 5 provera svega) zapakovan, nisu želeli da nam uzmu ni cent. “It’s our vacation gift to you.” Častili smo ih za njihov trud i dali im “our vacation gift”, i naravno uzeli kontak. Dakle – najtoplije ih preporučujem svima koji se Opelom upuste u ovu avanturu.
Nakon što smo u Lidlu u Kateriniju pokupovali sve što nam je bilo potrebno, nastavili smo put do smeštaja, srećni i zadovoljni, ali bez muzike, osluškujući da nam nešto ne zalaje ispod haube. 🙂
I.M.
