Navikla sam da vam pišem o svojim putovanjima, pa ću nastaviti u sličnom maniru i sada. Ovu priču definitivno moram podeliti sa vama, jer je nešto potpuno novo što sam imala prilike da iskusim i preporučila bih svim svojim prijateljima i svima ostalima kojima, kao i meni predstavlja najveće zadovoljstvo pakovanje kofera u gepek automobila, da iskuse ovako nešto, posebno dok su mladi i imaju snage i nerava za ovakvu avanturu.
Priča je počela sasvim naivno. Ovog leta nisam ni planirala odmor. Vodila sam se logikom “preživeću jednu godinu bez mora”, pa sam želela da iskoristim sve svoje slobodno vreme na rad i učenje za prijemni ispit za master. Međutim…
Kao što se i više puta do sada pokazalo, planovi nisu nešto čega se uvek u životu pridržavam, pa je tako bilo i ovog puta.
Sve je krenulo od poruke na Viberu: “Hoćemo li na more prekosutra?” Nasmejala sam se od srca i odgovorila sa: “Hajde!”, ni ne sluteći da ćemo za dva dana zaista biti u kolima na putu za… gde god! 🙂
I tako, iz sata u sat, pravili su se različiti planovi, pakovali su se koferi i ostale potrepštine, kojih je bilo i više nego inače jer smo,verovali ili ne kretali na kampovanje!
Verujem da su mnogi od vas koji ovo čitate imali priliku da iskuse ovakav vid odmora, ali mene život nikada nije poveo na tu stranu, pa za svoje (cele) 24 godine nisam imala prilike da se oprobam u ovoj pustolovini. Iznenadivši i samu sebe, bila sam apsolutno spremna da provedem 10 dana u prikolici ili šatoru za koji je rezervacija već bila napravljena. Radujući se novoj akciji i novom putovanju, već sam spakovala kofer, i zatvorila ga, kada sam saznala da od rezervacije nema ništa.
S obzirom na to da su nas različiti maleri pratili od kada smo počeli da planiramo taj odmor, rešila sam da mi taj najveći i najkritičniji nikako ne pokvari letovanje, a srećom u tome sam imala dobrog saputnika i istomišljenika.
Rešeno je – idemo, pa gde završimo..
Najbitnije je spremljeno: muzika za put! 🙂 Tako su nas lagano ABBA, Michael Jackson, Scorpions, Falco i domaći sastavi kao što su Kerber, Bajaga, Babe i ostatak družine ispratili u Grčku. Vreme za vožnju savršeno, bez gužve, bez zastoja na granicama, za 8 sati čiste vožnje (ne računajući jednu pauzu za kafu), stigli smo do Neos Panteleimonasa, malenog mesta blizu Katerinija.
Nikada nisam bila ljubitelj kontinentalnog dela Grčke, mada su mi mnogi pričali da zapravo baš taj deo nosi onaj pravi, istinski duh grčkog naroda. I nisu me prevarili.
U Panteleimonas smo stigli oko 18h prema lokalnom vremenu i odmah se bacili u potragu za smeštajem. Nakon što smo obišli par kampova i shvatili da ni jedan nema to što mi tražimo, naišli smo na malu vilu, na manje od 100m od dugačke, peščane plaže. Par osmeha, prijateljski razgovor sa starijim vlasnicima, što na grčkom, što na nemačkom i srpskom svakako su doprineli tome da dodatno spustimo ponuđenu cenu za apartman. A u njemu, pored opremljene kuhinje, čistog kupatila i kreveta viška, dobili smo i veliku, prostranu terasu idealnu za prepodnevnu kaficu i večernje sesije gitare i vina.
Naravno da nismo mogli da izdržimo, nego smo izbacivši kofere i ostale stvari iz kola, odmah potrčali ka plaži. Noćno kupanje – neponovljivo iskustvo.
Bistro egejsko more nas je dočekalo i više nego raširenih ruku. Negde na horizontu razaznali smo liniju gde se razdvajaju voda i nebo i to samo zahvaljujući oštrom preseku tame iz koje se gube hiljade i hiljade zvezda iznad naših glava. Zvuk talasa koji se rolaju po pesku jedino je što remeti ovaj iskonski mir. Savršenstvo. Malo je reči kojima se ovaj doživljaj može opisati.
Ovime smo započeli odmor i polako počeli da zakopavamo u pesak sve one sitnice, a i malo veće probleme koji nas čekaju kod kuće. Moglo bi se reći – psihička generalka!
Neos Panteleimonas je jedno od retkih mesta gde ćete moći da zadovoljite sve svoje hedonističke porive: savršena plaža na kojoj se ovo mesto i nalazi, stvorena je za uživanje; gostoprimljivi Grci će se iz sve snage potruditi da vam odmor učine prijatnim; možete se prepustiti dražima grčkih slatkiša, koji predstavljaju savršeni spoj istočnjačkih aroma i zapadnjačkog umeća; ovčiji feta sir, masline i salata – treba li vam išta više?
Ukoliko dolazite sa decom, možete očekivati da će vas moliti da ostanu još neki dan duže, a spremite se i na to da će prepričavati letovanje narednih godinu dana, dok vas ne primoraju da ih ponovo odvedete u Panteleimonas. Takođe, nećete moći da odolite, a da im ne kupite bar jednu krofnu dnevno ili loukoumades, odnosno neku kombinaciju mini krofni i tulumbi. Da, popeće vam se na glavu, ali shvatićete koliko to vredi kada uvidite da je ovo verovatno jedno od poslednjih letovališta na svetu gde ćete na ulici videti dve devojčice kako igraju “taši-taši-tanana”.
Takođe, lokacija mesta je idealna. Na nešto manje od 80km od Soluna i 20ak km od Katerinija,, ukoliko dolazite kolima, Neos Panteleimonas vam nudi nekoliko opcija za turističke obilaske. Ovi gradovi će vam otkriti istinsku dušu Grčke, u svom originalnom obliku i dočetaki vas toplo i nasmejano. Ukoliko ste željni provoda, nedaleko se nalazi i široko poznata Paralia, a na samo 15ak minuta šetnje plažom možete doći do Leptokarije (severno) ili Platamona (južno).
Nemojte dozvoliti sebi da propustitite priliku da obiđete crkvu Svete Paraskeve koja se nalazi u steni i koja je savršeno skrovište od turističke vreve i buke. Na samo 15ak kilometara od Panteleimonasa naći ćete je na Afroditinim izvorima, gde možete takođe i natočiti malo lekovite vode koja je, kako kažu odlična za vid. Javiću vam rezultate! 🙂
Na vrhu brda, na najlepšem vidikovcu na sredini zaliva, iz bilo koje tačke na obali videćete zamak, odnosno tvrđavu. Izdvojte sat, dva vremena i obiđite ovu građevinu i saznate nešto više o istoriji mesta u kom letujete – neće vam biti žao. Posebno mislim na one koji, kao i ja vole fotografije: savršeno mesto za vas i vaš voljeni gadget.
Nakon 10 savršenih dana, bez tenzije, planova, notesa, WiFi-a, gužve, buke i nervoze, priveli smo kraju letovanje i spremili se za povratak kući. Prevarili smo se misleći da je tu našem putešestviju kraj – zapravo je tek bilo na pola. Uputili smo se ka Beogradu, naoružani strpljenjem, imajući u vidu gužve na granicama i naplatnim rampama o kojima su nam svi pričali. Nadali smo se da ćemo izbeći kolone, međutim, na par kilometara od granice naišli smo na tri kolone koje ni u jednom trenutku nisu odavale utisak da će se u skorije vreme pomeriti. Misleći da nam nema druge nego da čekamo, već smo počeli da razmišljamo kako da ubijemo vreme, kada smo u koloni do primetili vozača koji pokušava da se uključi ispred nas. Da li zbog izuzetne saobraćajne kulture mog saputnika koji je bio spreman da propusti drugog vozača, da li zbog karme ili nečeg trećeg, čovek je otvorio prozor i pitao nas da li bismo bili raspoloženi da krenemo sa njim na granični prelaz kod dojranskog jezera. Ja, skeptik po prirodi, dohvatila sam mapu i videla da je drugi prelaz nedaleko od tog na autoputu, na kom smo se mi zaglavili (Evzoni), pa smo se dogovorili da krenemo za njim. Nakon pola sata vožnje kroz Grčku, predivnim, novim, magistralnim putem, kroz savršene predele, naišli smo na jezero i na njemu na granični prelaz na kom je stajao samo jedan auto i to onaj isti koji smo pratili od prethodne granice. Zahvalili smo se ljubaznom gospodinu koji nam je objasnio kako da nastavimo put, koje putokaze da pratimo i gde da idemo, dali mu simboličan poklon i shvatili, baš kao što je i on rekao da se “i u XXI veku dešavaju čuda” i da treba verovati u dobre ljude.
Nastavili smo put ka Skoplju i ipak uspeli da se zaglavimo u gužvi na naplatnoj rampi. I to dva puta. Nakon izgubljenih nešto više od sat i po vremena (što ne zvuči previše u poređenju sa tri sata koliko su ljudi čekali na graničnom prelazu Evzoni), stigli smo u glavni grad Makedonije. Umorni, pomalo nervozni i iscrpljeni od čekanja, ipak smo isplanirali da nastavimo put i istestiramo neke nove granične prelaze, međutim, već je bilo 22h. Zahvaljujući neverovatnom gostoprimstvu naše divne makedonske domaćice i njene porodice, uspeli smo da odspavamo, pa smo put nastavili narednog dana rano ujutru.
Tako smo se provukli kroz iglene uši i uz sve gužve i kolone stigli relativno brzo do Beograda.
Završili smo odmor puni pozitivnih utisaka, energije i punih baterija za nove pobede. Vratili smo se preplanuli i nasmejani, sa fetom i maslinama u malom frižideru, trudivši se da sa sobom u kuću unesemo bar neki miris Grčke, pa makar to bio i cureki. Možda nam potraje bar do kraja godine, ili do nekog drugog izleta u nepoznate krajeve.
I.M.
Dodatak za preciznije planiranje odmora
Apartman sa opremljenom kuhinjom, kupatilom i velikom terasom
“Enikiazomena Domatia Apartments”
Cena – 25 EUR po danu za dvoje
Cena goriva, pri potrošnji od 5,7 l/100 km
Euro Diesel – Nešto više od 100 EUR za oba pravca sa obilascima unutar Grčke
Cena putarina od Beograda do Neos Panteleimonasa
Srbija + Makedonija + Grčka – do 60 EUR u oba pravca
Prvi put čitam tekstove sa ovog bloga i baš sam prijatno iznenađen :). Dobar tekst i lepa avantura, prosto sam poželeo da sam deo tog društva :). Sviđa mi se neplanirano putovanje (takva su uvek najbolja, kao i mnogo toga u životu), bez strahova od nepoznatg, gitara&vino style, noćno kupanje i obilazak okolnik mesta i atrakcija tokom 10 dana letovanja. Super!
Jedina mala zamerka u vidu sugestije: želim više podataka o cenama sa konkretnim ciframa :).
Drago mi je da vam se sviđa. Prihvatam sugestiju, a s obzirom na to da me je već nekoliko ljudi pitalo, dodaću cifre u tekst, kao orijentir za planiranje odmora. 🙂
Kada su putovanja u pitanju, ja verujem u dobru staru – nije važno gde, nego sa kim! 🙂
Priključi se diskusiji #TvitTurizam, upravo je to Tema broj 1 (T1) ;).