Sve što danas naučimo, za tri dana neće više biti važno. Ali je danas neprocenjivo. Svaku vest koju danas čujemo, već sutra će zameniti nova, senzacionalnija. Ali današnja je zaista bitna. Svaki posao koji danas završimo, za dva dana zameniće novi zadatak. Ali danas je neophodno da se završi započeto.
Naći ravnotežu između ove dve vremenske dimenzije – trenutka u kom živimo i trenutka za koji živimo – predstavlja čistu umetnost. Šta je bitnije, ostvariti trenutnu potrebu ili posvetiti svaki deo ličnosti pripremanju terena za potencijalnu budućnost? I da li je zapravo moguće razdvojiti ove dve ravni ili one funkcionišu neodvojivo u strogoj zavisnosti jedna od druge?
I tako, dok razmišljamo o tome da li treba da planiramo svaki naredni korak, vreme nas sustiže i produžava napred, ne osvrćući se. Tehnologija, nauka, društvo, odnosi, sve hrli ka progresu, nezaustavljivo i nezavisno od bilo koga ili bilo čega. I dok mi stojimo u mestu, neodlučni ceo svet se pomera napred. Prostor za razmišljanje se smanjuje do tačke kada potpuno nestaje. Dok pravimo planove, život nam promiče, a zapravo treba biti obrnuto.
Bitan je cilj. Ukoliko postoji ambicija da se on ostvari, entuzijazam i volja, „cela vaseljena će se ujediniti da se taj cilj ostvari“. To je zvezda vodilja koja se treba držati u životu, a sve što se usput dešava treba oberučke prihvatiti kao neminovnost življenja.
Retke su prilike koje ćemo moći da iskoristimo više od jednom. Za tako nešto potrebno je mnogo sreće ili svesti o prethodnim greškama. Zato treba širom otvoriti oči i dozvoliti okolnostima i vremenu da nas vode napred. Bez dugoročnih planova. Bez jasne vizije. Samo uz naznake i tragove onoga što nas čeka. Prihvatiti promene, prilagoditi se, plivati u svetu prebrzog Interneta i prespore diplomatije – to je umeće koje se treba steći kako bi ostali na površini i nastavili svoj put ka horizontu.
Bitno je samo gledati napred, ispred vremena, ispred situacije, ispred života, predvideti, ili jednostavno samo plivati, dok nas talas ne odnese do obližnjeg ostrva na kom nas možda čeka naša sudbina ili bar neki luksuzni kruzer koji će nas sprovesti dalje.
Verujte svojoj sudbini I svojoj sreći, jer ste ipak sami njihov kovač. Iako ne znate – vi sami vučete konce svog života. Olabavite stisak s vremena na vreme i naučite da uživate u talasu i odsjaju sunca na površini okeana mogućnosti u kom plivate.
I.M.
” Try?! Do, or do not…there is no try!!! ” Master Yoda
ja bih eventualno dodao “and keep moving…”
Upravo tako. Ka horizontu, nošeni talasima. Život nije mudrpst, nego datost – treba uživati u njemu.
Internet nikad nije prebrz i uvek je sporiji od života :]
Brži je od diplomatije, sporiji od života. Zlatna sredina 🙂
Brzi je i od zivota, ako ga ne pratis dovoljno… To se doduse, koliko vidim, nama ne desava ali ima mnogo onih kojima je daleko brzi od zivota. 🙂
Smireno napisam tako brz tekst 🙂
Bez mnogo nerviranja, sa puno uživanja i nešto zdravog razuma – kao i moja životna filozofija 🙂