U nekim trenucima, prilikom razgovora sa voljenim osobama, noću pre nego što me uhvati prvi san, ili razgledajući neki stari album, zapitam se šta je zaista u životu bitno. Ti trenuci nisu retki. Daleko od toga. Dolaze i u situacijama duboke uznemirenosti i potrešenosti situacijom koja je suštinski tako bezazlena i nebitna. I uvek se zamislim nad svojim postupcima i zapitam se – čemu sve ovo? Gde vodi to nemirno stanje svesti? Da li je to zaista staza kojom se mora ići? Šta je zaista od presudne važnosti za naše postojanje i održavanje stabilnosti? Ljubav? Prijateljstvo? Osećaj pripadnosti ? Da, u svakom slučaju, bitniji su od ocene u indeksu, odloženog leta ili slomljene čaše. I tako, ispijajući po ko zna koju kafu, kroz duge razgovore sa svojim drugaricama, često mogu doći do zaključka da ni mi sami ne znamo da cenimo prave vrednosti. Ono što potresa telo do svakog nervnog završetka, može biti samo jedan zagrljaj. Osmeh ili želja. Toplina dodira najboljeg druga u trenucima tuge, ili srdačni poljubac sestre nakon samo 3 dana razdvojenosti. „Nedostajala sam ti, zar ne?“ Jedan skromni pogled, stara fotografija ili samo ćutanje, mogu nekada reći mnogo više od hiljadu reči. Ali da li znamo to da poštujemo? Retko ko. Umetnost je svesti sate i sate prazne priče na jednu rečenicu, i prepustiti se bitnim tokovima života. A takvi umetnici su retki.
Ljudska priroda je večita enigma. Nije to nedeljna „osmosmerka“, pa da čekamo sledeći broj za rešenje problema. Nema sledećeg broja. Život je samo jedan. Ukoliko ga shvatimo, i prepustimo mu se vodiće nas pravim putem. Ukoliko mu se suprotstavljamo, završićemo na pogrešnom cilju.
I.M.
Tue Mar 29 , 2011
Tweet it Pin it Share it Email Pin it https://tintarica.com/iz-mog-ugla/da-li-se-okrecemo-pravim-vrednostima/#RnJpZW5kcy01MzV U nekim trenucima, prilikom razgovora sa voljenim osobama, noću pre nego što me uhvati prvi […]
