Ponavljanje je majka znanja.
Ponavljanje je majka znanja.
Ponavljanje je majka znanja.
Mislim da sam naučila ovu misao. Vrti mi se već danima po glavi. Da li mi podsvest nešto poručuje ili mi svest lupa šamare, ne mogu da procenim. Da li se to odnosi na greške ili samo na one dobre odluke koje smo doneli?
Svejedno.
PONAVLJAJTE!
U prevodu – učite.
Čujem sve više komentara kako studenti ne žele da volontiraju, jer neće da rade za džabe. Postoji jedan veliki problem u toj postavci: ni jedan trenutak u kom nešto novo učite nije potrošen za džabe.
Jeste li išli u auto školu? Ja jesam. I sećam se kako su mi svi pričali: “To sad što učiš, to nema veze sa mozgom. Videćeš kada te bace u realnu situaciju, pa ne znaš gde je koji retrovizor, voziš kako ti je rekao instruktor, desni ni ne znaš da koristiš, pa ništa nećeš znati.” Da, bilo je to izuzetno ohrabrujuće. Posebno (ne)opravdani strah moje drage sestre koja neće da sedne sa mnom u kola jer može da nas pokupi neka cisterna na sred Ibarske magistrale. (Hvala Anja)
Možda poređenje nije najbolje, ali je najbolje koje mogu da vam ponudim – isto je i sa svakom drugom školom.
I znate šta? Sada vozim kao zmaj! Evo, svako će vam reći. Nemam strah od parkiranja, naučila sam da koristim desni retrovizor, guram se na Slaviji i pored žive fontane i miliona turista koji staju svaki čas da je vide (khm, khm). Ok, možda nekad malo psujem, ali mnogo češće pevam na sav glas. Imam čak i disko kuglu koja mi ne odvlači pažnju.
Znate li kako sam naučila?
Ponavljala sam!
Vežbala i vežbala, iznova i iznova. Kad god sam se vozila sa nekim pratila sam kuda vozi, kako menja brzine, kako se čuje motor, koje prečice koristi… Zato sada znam gotovo sve uličice (bar one koje nisu oslepele u međuvremenu) kojima mogu da izbegnem popodnevni špic.
Hajde sada sve to da preselimo na realan život, fakultet i posao koji vas posle toga čeka. Ako ga zaslužite.
DA, POSAO SE ZASLUŽUJE. Nemojte misliti da ste svetinja samo zato što ste završili fakultet. Posao vas ne čeka iza ugla. Naravno, poražavajuće je to što mladi često ne dobiju ni priliku da se dokažu, ali isto tako, postoji i veliki broj onih kojima je ispod časti da volontiraju ili “bleje na praksi” jer – oni sve to već znaju, završili su fakultet.
Znate šta? Završila sam i ja. Sa prosečnom ocenom 9.5. Razvalila sam fakultet. Bila sam baš dobar student, mnogo sam učila, davala ljudima da prepisuju, raspravljala se (konstruktivno) sa profesorima i zaslužila svaku svoju ocenu.
A onda sam završila. I počela da volontiram.
Dom Omladine i moja predivna mentorka, Dušana objasnili su mi kako funkcioniše svet velikih. Dala sam sve od sebe i zaslužila šansu da učestvujem u svakom projektu koji je organizovan, uključujući i Share konferenciju. Znate li vi kako su to veliki događaji u životu jednog sveže svršenog studenta? Upijala sam svaku reč, svaki korak, svaki detalj organizacije, postavke, planova, zapisivala i učila. Ponavljala, ponavljala, ponavljala. I bila sam plaćena – sirovim, čistim, neprocenjivim znanjem.
Znam da vam to sada zvuči kao patetika, ali onda ste vi tu u problemu, a ne ja.
A posle toga? Sa volontiranja sam pravo otišla na praksu i napravila svoj prvi agencijski korak kao junior copywriter. I radila sam jednako naporno kao i svi ostali tamo, svesna da nemam pojma ni šta je copywriter, a kamoli kako se radi njegov posao. Srećom, imala sam dobre mentore, neke koji nemaju digitalni trag i neke koji su digitalni do srži, kao što je Straja – avanturista života. I nastavila sam da slušam, hvatam fore, učim cake – svog posla, tuđeg posla, digitalnog posla.
I evo dokle sam stigla. Posle svih praksi, volontiranja, učenja – i dalje učim, i dalje me nije sramota da kažem da nešto ne znam, i dalje sam spremna da se usavršavam. Iako srećna, u toplom gnezdu Trumpetarske porodice, i dalje ganjam svoje mesto pod suncem i jurim senke onih koji znaju više i koji me čine boljom.
Nije sramota ne znati. Nikada i nije bila. Sramota je ne učiti. Sramota je izabrati aroganciju umesto budućnosti.
Opustite se. Iako nekada deluje kao da je život mnogo crn, ipak je malo sivkast. Ima svetla na kraju tunela, a prekidač je odmah tu levo. Desno ni ne gledajte.
Pratite, osluškujte, gledajte, učite, upijajte i vrlo brzo ćete naučiti da koristite desni retrovizor, a Slavija u sred popodnevnog špica će vam biti mačji kašalj. Čuj mene brif od klijenta u 16:55. Slavija. Na Slaviju sam mislila.
Stay in school!
