• Tweet it
• Pin it
• Share it
• Email

Koliko puta vam se desilo da podsvesno prekinete svaki kontakt i onemogućite svaku komunikaciju sa osobom koja vam na prvi pogled ostavi loš utisak? Ili ste jednostavno o njemu/njoj čuli nešto što se kosi sa vašim pogledima na svet. Budite iskreni.

Koliko puta vam se desilo da ne želite da preslušate određenu pesmu, jer imate loše mišljenje o osobi koja je izvodi, a da to nema veze sa muzičkim izražajem dotične?

Koliko puta ste na ulici obišli osobu koja je pokušala da vam postavi neko pitanje, samo zato što je neugledno obučena ili druge rase?

Borimo se protiv toga, svim silama i svim raspoloživim sredstvima koje imamo u svojoj svesti, međutim desi se svakome, s vremena na vreme da poklekne i sam postane rob predrasuda.

Ali sledeći put se treba ozbiljno zamisliti – da li je to zaista put koji treba odabrati i da li dozvoliti sebi taj luksuz da nas jedna „nuspojava“ društva pretvori u loše, nestabilne i povodljive ličnosti?

Nikako.

Generalizacije i stereotipi bude ono najgore u ljudima, navode ih na loš trag i sprečavaju formiranje ličnog stava i svesti o bilo čemu, o čemu je društvo, odnosno masa već formirala stav. To je opasan teren. I prljava politička igra.

Ukoliko je masa već formirala određeni stav, a te iste mase smo i mi sami deo, ko onda u njeno ime donosi sud? Ko upravlja tim brodom?

Nemojte se zavaravati, masa može delovati jedinstveno, i zaista, uvek se može identifikovati određena zajednička ideologija koja dominira u redovima ovog kolektiva. Međutim zar nije neophodno zapitati se – ko tu masu čini? Zar nisu to pojedinci? Oni isti koji imaju neotuđivo pravo na mišljenje kao i izražavanje istog? Gde ta logika prestaje? Ko vuče konce i upravlja tim istim kolektivom? Veliki brat?

Ali zapravo, ono što sami sebe treba da pitamo – da li je taj neko zaista toliko moćan da formira tok jedne, pojedinačne, individualne misli?

Tako se rađaju predrasude. Sve ono što nam stoji na putu da ostvarimo kontakt sa potencijalnim kvalitetom u svetu oko nas, bio on u vidu osobe, dela umetnosti, kulture, nauke…

Niko od nas nije imun na to – čak ni ja, koja sebi dajem za pravo da ovako otvoreno i srčano pišem protiv toga. Ali ono što je suština rešenja ovog globalnog društvenog problema jeste samo otvorenost. U svakom smislu te reči. Otvorenost za komunikaciju. Otvorenost za diskusiju. Otvorenost za upoznavanje. Čak i otvorenost za eventualnu promenu mišljenja.

Desilo mi se jednom i verujte mi na reč – ne boli ništa. Osećaj je čak i prijatan.

I.M.

• Tweet it
• Pin it
• Share it
• Email