I tako, kao što činim svako jutro i svako veče, “listajući” novine na Internetu, naiđoh na vest o devojčici od četiri kilograma, iz Engleske koja je krenula u školu. Naime, ovo nesrećno dete boluje od retke bolesti koja izaziva usporavanje fizičkog rasta i takođe utiče na psihički razvoj. Ova bolest još uvek nema ni ime, međutim u svetu je već zabeleženo nekoliko slučajeva koji su od iste oboleli.
Ova vest se zapravo ne bi mnogo razlikovala od bilo koje druge nesrećne vesti koje se u medijima mogu naći da nije bilo jedne malo neobične i moglo bi se reći veoma neprijatne i ružne okolnosti, prouzrokovane od strane novinara, uredništva ili nekog drugog dela novina u kojima se sama vest nalazila. Rubrika, odnosno kategorija u kojima se ova priča nalazila (a mislim da se i dalje nalazi), naziva se “Zanimljivosti”, dok je potkategorija možda još malo morbidnija od toga, pod nazivom “Bizarno”.
Naravno, jasno mi je, ne može se svaka vest smestiti u zasebnu oblast, ali zar je toliki problem uložiti bar malo napora kako bi se neke od njih “ispravnije” kategorisale nego do sada. Evo, ja sada, na pamet mogu da navedem bar tri različite kategorije, a na istom Internet sajtu koje bi mogle da podrže ovu priču, a da nije “Bizarna zanimljivost”.
Takođe, možda to i ne bi bilo toliko strašno (mada iskreno, ne vidim kako da opravdam ovu groznu nepažnju), da isti medij nedavno nije imao nekoliko sličnih ispada. O čemu se radi? Da li je u pitanju nenamerna greška? Ili možda čuveno potpuno odsustvo ljudskosti i bahatost domaćih urednika koji odgovornost prebacuju na polupismene “novinare” koji broje minute do kraja radnog vremena i potpuno su operisani od bilo kakvog oblika saosećanja prema akterima “njihovih” priča?
Šta god da je u pitanju, polako, ali sigurno pretvara domaće medije u jedan veliki debakl. Isto tako je nedavno osvanuo naslov u istom mediju, vezan za jednu sportistkinju sa Olimpijade, a koji glasi “Njoj ni zlato ne pomaže”, dok se u podtekstu može pročitati kako je ovo zapravo aluzija na njen fizički izgled. Nakon ovoga (neki od vas se verovatno i sećaju), pokrenut je i satirični Twitter nalog @Urednistvo, kao i Tumblr blog, koji su za cilj imali da prezentuju sve “greške” domaćih medija koje na neki način utiču na već pomenute aktere tekstova. Reč je kako o neprimerenim naslovima, tako i o objavljivanju imena maloletnih lica, pa i o objavljivanju slika i različitih eksplicitnih sadržaja bez cenzure. Međutim, nakon pokretanja ovih profila, idejni tvorac je dobio direktne pretnje od strane jednog od novinara (ne)pomenutog medija. Iako se ovo dešavalo putem DM-a na Twitteru, žrtva ovog incidenta rešila je da screenshotove ove konverzacije podeli sa javnošću na svom blogu.
Ne želim da radim anti-reklamu bilo kome, pa zato ni neću spominjati imena ni medije, međutim, kao što i sami možete zaključiti, dovoljno sam vam tragova dala da sami dođete do nekih zaključaka, a uostalom, takođe možete dosta saznati iz gore pomenutog bloga. Kada su informativni mediji u Srbiji postali tabloidi? Jasno mi je da društvo spektakla uzima svoj danak, ali da li je moguće da to prevazilazi granice ljudskosti?
Nisam pisala ništa kada je bila u toku “afera ‘Uredništvo'”, ali ova vest me je zaista isprovocirala. Krajnje je verme da se urednici zamisle nad svojim radom, kao i nad delima svojih zaposlenih, a sa ciljem unapređenja, kako ljudskosti (što je možda samo meni važno), tako i čitanosti (što zapravo najviše utiče na cifre, a to je ono što je njima važno). Zapravo, mogli bi jednostavno da počnu da rade svoj posao – da uređuju svoje novine.
I.M.
