Rečenica koju sam spomenula glasi ovako: “Nasuprot zahtevima modernog buržoaskog industrijskog društva stajala je moćna stvarnost još uvek veoma hermetičnih patrijarhalnih društava, čiji se tradicionalni sistem vrednosti nije mnogo opirao prihvatanju novih materijalnih dobara, ali se snažno i dugo opirao prihvatanju novih načina ponašanja, stavova i vrednosti.”
Postoji li jasniji opis našeg društva ? Dok nam se servira, sve je super, “samo dajte, šaljite pomoć, još novca, gradite zgrade!” Međutim, kada se dođe do situacije da je neophodno dati nešto zauzvrat, šta se desi ? Ništa! “Ja da se menjam zbog nekoga? Nema šanse! Šta je on meni pružio? Mogao sam to i sam da uradim!”
Šta se može zaključiti iz priloženog ? Vrlo je jednostavno – mi smo jedan krajnje pasivan narod, navikao na jadikovanje i žaljenje nad sopstvenom sudbinom. Najveći problem stvaramo mi sami, jer niko nije spreman da preduzme određene korake da preokrene sudbinu, a kada mu se pruži ruka spasa, demonstrativno je odgurne uz urlik : “Mogu ja i sam!!!”
Koju sliku šaljemo svetu ? Psujemo vladu i policiju prilikom preduzimanja bezbednosnih mera, prilikom prve posete američkih zvaničnika nakon 30 godina, a šta se dešava samo dan nakon posete? Izvesni D.M. , “jadni”, “oštećeni” gospodin, dokazano – prvi tajkun naše zemlje ulazi u zgradu predsedništva sa dve bombe u ruci.
Šta se dalje dešava? Samo par dana nakon toga, kako domaće, tako i svetske medije, obišla je tužna slika “terapeutskog” prebijanja narkomana u “rehabilitacionom centru” Crna Reka. Od strane koga? Sveštenog lica!
I šta mi radimo? Stajemo u njegovu odbranu tvrdeći kako je to jedina ispravna stvar i uporno okrivljujemo vladu i stanje u zemlji. Okrećemo se crkvi koja se od davnina meša u zakonodavnu i izvršnu vlast, time sprečavajući bilo kakav pomak naših prostora ka razvoju građanske klase. Ono što bi verovatno usledilo, jeste optuživanje Bajdena za prebijanje zavisnika.
Da li je potrebno bilo šta reći? Da li je potrebno još nasilja? Da li je potrebno psovanje iz fotelje ili dela?
I dalje smo samo mala samodestruktivna država, koja je dovoljno samoživa da misli da je najjača na svetu i da nikada ne prizna svoje najveće greške u koracima, koje više neću ni navoditi.
Ja se za sada odjavljujem, ali sam sigurna da naša zemlja neće ostati na ovome.
I.M.
