Jeste li upoznali Uvea? To je onaj komšija koji vas uvek gleda ispod oka kada prođete pored njega sa telefonom u rukama. Možda je i onaj prodavac na pijaci koji vam naplati 123 dinara voće i nikada ne zaokruži cifru. Ili ste ga pak videli u autobusu kako gunđa jer omladina danas ne pokazuje nikakvo poštovanje starijima.
Ne volite Uvea, priznajte. Mislite da je džangrizalo i da nema pametnijeg posla u životu nego da vama zagorčava dane. Verovatno mislite da on sedi kod kuće i razmišlja kome bi danas nešto mogao da učini nažao, kome da stane na žulj, a koga da nepotrebno uvredi.
Znate šta? Onda vi uopšte ne znate Uvea.
“Bilo je pet minuta do šest ujutru kada su se Uve i mačka prvi put sreli. Mački se Uve ni najmanje nije svideo. To osećanje je bilo uzajamno u najvećoj mogućoj meri.”
On ima svoj sistem, svoja pravila, svoj svet i svoj prostor i voli granice postavljene oko toga. On ne vidi razlog da se nešto baci ako i dalje ima funkciju. On smatra da svaki muškarac u svojoj kući mora imati alat i mora znati da popravi svaki aparat koji poseduje – jer koja je onda njegova funkcija ako to ne zna?! On je tvrdoglav. Uporan. Težak. Principijelan.
On je čovek velikog srca.
Čovek koji voli više nego što vaša svest doseže.
Čovek koji drži do onog dobrog u svetu.
Čovek koji čuva dobro u svima nama.
I kada se u njegov neposredan komšiluk doseli glasna porodica sačinjena od “nesposobnjakovića”, “žene koja nije potpuni idiot”, trogodišnjakinje koja voli da crta Uvea i sedmogodišnjakinje koja je neviđeno zainteresovana za građevinu, Uveov svet će dobiti nove boje i dimenzije.
“Mora da je imao blizu dva metra. Uve je uvek nagonski bio skeptičan prema svim ljudima višim od metar i osamdeset pet. Krv ne uspeva da im stigne do mozga, govorilo mu je iskustvo.”
Kao što se naši životi menjaju energijama drugih ljudi, tako i njegov dobija novi razlog da se nastavi.
Možda konačno postanete svesni koliko je snažan uticaj svake osobe koja vas dodirne tokom života, kratkog razgovora sa dobrim prijateljima, dugih noćnih dijaloga sa partnerom, rukovanja pri upoznavanju sa novim kolegama, pa čak i pogleda nekoga ko zauzima posebno mesto u vašem srcu.
Otkrićete da smo svi mi pomalo Uve – malo tvrdi, malo ljuti na svet, malo okrenuti sebi, malo zaljubljeni u svoja pravila. Svi mi čuvamo u sebi tog džangrizavog komšiju kom se možda baš juče srušio ceo svet, ali ipak nastavlja dalje – pa šta ako je malo nadrndan?
Otvorite srce i zagrlite sve Uvee ovog sveta, pokažite im da ste tu za njih, da razumete njihovu samoću, prostor, vreme, ali budite i malo nabusiti, baš kao Parvani, žena “koja nije potpuni idiot”. Budite tu. Oslušnite ono što se ne izgovara, odgovorite na nepostavljena pitanja.
Jer Uve je u svima nama, čeka da ga prihvatimo takvog kakav jeste – velikog i toplog.
Svoj primerak možete nabaviti u knjižari Laguna, a ja sam svoj dobila kao rođendanski poklon od izuzetno dragih ljudi. Hvala vam što ste prepoznali i prigrlili Uvea u meni.
Sada slobodno mogu da kažem da sam i ja zapravo Čovek po imenu Ive. 🙂
