Čemu nametanje tuđeg ukusa?! Čemu lažno predstavljanje, kada vrlo dobro znamo da u tami svoje sobe kada nema nikog sem nas samih, često prebacimo na dotični televizijski kanal, jer nas baš zanima kakvu to pidžamu nosi naša zvezda?! Čemu foliranje i “ispravljanje Drina koje uopšte i nisu krive”?! Ukus je univerzalna jedinica. Veoma se razlikuju među sobom, a danas se sve manje trpe.
Takođe je primetna sve češća potreba da se pojedinac istakne kao stručnjak u oblasti kojoj ni blizu nije dorastao. Svi mi kao laici možemo reći : “Ovo mi se uopšte ne sviđa!” ili : “Skoro nisam videla bolji show!” I to je u redu. Sve do trenutka kada neko ne počne da se služi terminima. Odakle ljudska potreba da ubaci reč “kič” za svaku sitnicu koja se ne slaže sa ukusom datog pojedinca. Ovaj termin nosi mnogo dublje značenje od pink perja ili šljokica na bluzi. Navodim samo jedan primer od mnogih, koji dokazuje način korišćenja “velikih reči”.
Na kraju krajeva, zanemarimo sve navedene aspekte. Pisaću iz ugla osobe koja je krajnje iziritirana načinom komunikacije omladine u našoj zemlji. Ni jedna diskusija ne može se povesti bez korišćenja reči koje bi se u medijskom govoru cenzurisale. Tolerancija ne postoji. Postoji samo jedno mišljenje, i svako drugo je apsolutno neprihvatljivo ili predstavlja govor “izmanipulisane mase”.
Ovakve “grupe” sebe danas nazivaju “hejterima” (mrziteljima, koliko god rogobatno zvučalo). Zatim te iste grupe vidimo priklonjene drugim organizacijama koje propagiraju sve vrste nasilja i promovišu anarhiju i dekadenciju. Zapitajmo se da li je to zaista pravac u kom naša zemlja, pa i ceo svet, želi da ide.
Zato danas, ja lično, “bacam hejt” na “hejtere”, i zvanično postajem mrzitelj antiprotivnog stava i potrebe da se zgazi svačiji ukus kako bi se došlo do “kosmičke” pravde, nametnute od strane pojedinca.
I. M.
