Imajući u vidu prošlogodišnje fantastično iskustvo sa letovanjem bez prethodnog plana i programa, odlučili smo i ove godine da se upustimo u slično putešestvije. Priznajem, nije nam bilo baš skroz svejedno, posebno jer nam je odmor oboma bio i više nego potreban i poslednje što smo želeli bilo je da prenoćimo u kolima u odsustvu boljeg smeštaja prve noći. Međutim iz ove perspektive, poučeni iskustvom, verujem da ćemo se i sledeće godine opredeliti za ovaj vid letovanja. Naravno, ukoliko nam okolnosti to dozvole. Dakle – Pidna na bum – checked! J E sad, s obzirom na brojne anegdote na koje smo usput nailazili, rekla bih da ova priča zaslužuje bar dva posta, tako da ću vam u ovom prepričati sve one detalje koji bi vam bili potrebni ukoliko se i sami odlučite za ovakav aranžman. Ostale priče ću vam servirati u odvojenom postu, uz koji ćete se nasmejati, nadam se kao i mi dok smo kroz iste prolazili.
Pokušali smo, zaista, da nađemo bilo kakav aranžman: first minute, last minute, 30 minutes… Ali (srećom), zbog datuma i milion i jedne druge okolnosti nismo uspeli da se uklopimo. Još veći problem bio je taj što nismo znali ni gde bismo išli. Naravno, izbor nam je pao na Grčku, ali složićete se – to je i dalje širok pojam. A onda smo u nekoj priči načuli: „…ima jedno seoce… ali vi ste mladi, biće vam dosadno… velika plaža… mirno, lepo…“ Tog trenutka nam je bilo jasno gde ćemo završiti. Destinacija: Makrigialos, Pieria.
31.jula smo oboje radili, kiša je pljuštala, pravo sa posla krenuli smo da pokupujemo sve što nam je potrebno, da završimo sa pakovanjem i pokušamo bar malo da odspavamo pre puta. 1. avgusta, rano ujutru spakovali smo se u kola i krenuli. Prva gužva – Bubanj Potok – 15ak minuta. Preživesmo i to. Ove godine, za razliku od prošle, izvadila sam i međunarodnu vozačku (koja vam je neophodna ukoliko planirate da vozite van Srbije) i prestala da glumim pasivnog suvozača. Put nam je daleko lakše pao. Zaustavili smo se u Surdulici da dopunimo rezervoar i nastavili put. Makedonsku granicu smo prošli bez zadržavanja, na Bubanj Potoku smo se duže zadržali. Međutim, već na prvoj putarini je ovo čekanje nadoknađeno – 45 minuta (Makedonci zaista imaju problem sa naplatnim rampama, gužve su neverovatne). Kao i prethodni put, nastavili smo put do naredne granice i prvu pauzu smo pravili u Grčkoj, čisto radi reda. Naravno, na prvoj Eko pumpi u ženskom WC-u i dalje stoji sličica Ratka Mladića. Zašto da ne.
Kada su putarine u pitanju, računica je sledeća:
U Srbiji se putarina plaća na dva punkta i ukupno iznosi 1050 dinara; u Makedoniji ćete se zaustaviti na dve naplatne rampe i potrebno vam je ukupno 3.10 evra; za Grčku pripremite 3.40 evra za putarine.
Pri izlasku iz Beograda pratila nas je kiša, na autoputu smo pobegli od nje, kroz Makedoniju nas je obradovalo Sunce, ali Grčka je počela da nam preti već na ulasku. Iskreno, nismo bili baš skroz opušteni kada smo videli modre oblake kako se spuštaju ka nama, a nas tek čeka potraga za smeštajem.
E sad stižem do zanimljivog dela i do jasnog dokaza zašto je naš aranžman bolji od agencijskog. Prateći putokaze do Atine, pa zatim do Katerinija, isključili smo se na izlazu za Makrigialos, koji je samo par kilometara udaljen od isključenja za Metoni. Stigli smo u ovo seoce i parkirali uz obalu baš u trenutku kada je kiša bila najjača. Izašli smo sa kišobranom, presrećni što udišemo slani morski vazduh, ali prilično razočarani pogledom na plažu koja se proteže čitava 2 metra od ulice do mora. A sada „mala“ reklama – da nam nije bilo moderne tehnologije i mog novog, uber cyber, pametnog, pouzdanog i foreva’ najboljeg telefona – NOKIA Lumia 1320 – bili bismo u ozbiljnom problemu. Za razliku od Androida i Google Mapa (koje, o.k. sada imaju OK Mape, koje možete koristiti i offline, bla bla), ovaj ne samo lepi, već i inteligentni telefon pruža opciju downloadovanja mapa. Više o tome kasnije, a i kroz sledeći post – shvatićete već zašto je toliko dobar. Vratili smo se u kola i pokušali da se prisetimo one priče zbog koje smo se odlučili za ovo mesto – neko je spomenuo neku veliku plažu, a i pretražujući na Internetu, više puta sam naišla na Pidnu. Pa hajde da vidimo, to je tu, na 2 km. Šta nas košta, možda se desi da ima i neki smeštaj.
I zaista, na samo 2 km od Makrigialosa, naišli smo na oooogromnu peščanu plažu, a odmah preko puta na vilu Viktoria. Parkirali smo ispred i onako mokri i pomalo umorni, uđosmo da vidimo ima li nekoga, ima li slobodnih soba i možemo li da ih priuštimo. Dočekali su nas Ana i Jorgos, grčki bračni par, koji govori samo ovaj jezik, dok na engleskom barata sa par reči „night, good, very beautiful, boy, girl, internet“ i to bi bilo to. Ali, telepatija je čudo, a i pisanje po vazduhu takođe. J Tako nas dvoje spustismo cenu smeštaja sa 35e na 30e po danu za oboje – dvosoban apartman sa terasom koja se proteže duž obe sobe, kuhinja, trpezarija, kupatilo, čisto, uredno i što je najlepše – na plaži. Prodato! Uneli smo kofere i rešili da odmorimo.
Možete li da zamislite ta buđenja uz izlazak sunca na horizontu, praznu plažu u 7 ujutru, mirnu, čistu vodu, cvrkut ptica, šuštanje palmi, prvu jutarnju kafu na terasi koja gleda u ovu lepotu… Jeste, znam, zvučim kao da imamo oboje po 50 godina i da smo jedva dočekali odmor od života i petoro dece. Jedno je sigurno – jedva smo dočekali odmor, sve ostalo je bilo gratis. Svakako, mi ne bismo bili mi da nismo obišli sve u krug od 100km – da nam „zadnjica“ vidi put. Ništa nam nije promaklo. I hvala Bogu, sreća nas je pratila usput i svaki dan po neka nova luda priča.
Ali o tom potom.
Mi sada nastavljamo sa novim radnim pobedama, punih baterija i puni utisaka. Svima savetujemo ovakav vid odmora, jer zaista nema ničeg boljeg nego da sami odlučite na osnovu svog prvog utiska – gde želite da letujete, koliko novca želite da date, kakav smeštaj želite i koliko udaljen od plaže. A svakako, digitalno neupućenih Grka koji svoj smeštaj ne oglašavaju online uvek će biti i dočekaće vas širom otvorenih ruku u svom čistom i urednom smeštaju. Budite ljudi i zahvalite im se kako dolikuje. Osvetlajte nam obraz. 😉
Do nekog narednog putešestvija…
I.M.
