Pričala sam ti o svojoj ljubavi prema muzici. Kako to seže daleko, čak do perioda bombardovanja, 1999. godine. Tada sam se upoznala sa sintisajzerom koji me je vodio dalje ka mojoj strasti prema klaviru. Kada sam prvi put sela za klavir, osećaj je bio neverovatan – žmarci su mi prošli kroz celu kičmu i osećaj koji me je prodrmao i okupirao na duge staze, nešto neverovatno. Slično kao i pisanje, i muzika me je pratila dalje do današnjeg dana.
Kada sam na korišćenje dobila klavir od naših porodičnih prijatelja, mislila sam da je svet moj.
Na moju veliku žalost, splet okolnosti doveo je do toga da se moja strast ugasi i pored velike ljubavi i da mi se klavir na ružan i težak način odbije od srca. Sećaš se da sam ti pričala kako je dolazio Ostoja da mi iseli klavir iz kuće, nakon mnogo, mnogo godina. Iako ga nisam svirala, iako sam znala da je u tom trenutku nekome mnogo potrebniji, osećala sam se kao da neko nosi jedan vredan i veliki deo mene sa tim instrumentom.
Tada sam se zaklela da ću ponovo svirati. Sigurno.
A onda sam upoznala tebe.
Jednom, dok smo šetali po kraju pričao si mi kako si restaurirao svoju staru gitaru sa takvom strašću da sam se setila svih osećanja koja mi je klavir budio. Objašnjavao si mi kada si počeo da učiš da sviraš, zašto i kako si učio. A onda sam te prvi put čula. Neću zaboraviti kakva se aura stvorila oko tebe u tom trenutku. Energija koju si emitovao, strast sa kojom si svirao zagolicali su mi nešto u stomaku i tada sam znala da ću kad tad naučiti da sviram gitaru.
Što smo više vremena provodili zajedno, sve češće sam imala priliku da te slušam. Svirao si mi sve moguće i nemoguće žanrove i sve moje omiljene muzičke teme, pa čak i one elektronske. Kada si mi na moru odsvirao Deep Dish, onako, na sluh, desio se presudni trenutak u mom odnosu prema ovom instrumentu. Počela sam da smišljam načine da ga bliže upoznam.
Onda sam ti jednog dana, u vožnji, sećam se tačno, na mostu na Adi rekla kako bih volela da naučim da sviram gitaru i ti si mi oduševljeno predložio da ćeš me učiti. Počeo si da istražuješ gde bih i kako mogla povoljno da je kupim kako bih se stvarno ozbiljnije time da pozabavila.
Rekao si mi da gitaru moram da osetim: da je prislonim na grudi i polako okinem redom svih šest žica. Ako osetim vibraciju u stomaku, znaću da je to moja gitara. Bila sam nestrpljiva da počnem da učim.
Onda si me jednog dana, nešto pre Nove godine poveo u prodavnicu kako bih isprobala više vrsta i kako bismo utvrdili, zajedno, koja mi gitara najviše odgovara. Osetila sam se kao dete u prodavnici igračaka, mada nisam znala šta da radim sa tim igračkama. Pokazao si mi koje bi otprilike bile najbolje za početak sviranja i krenuo si da ih donosiš jednu po jednu kako bi ih probala. Nisam imala pojma šta radim! 🙂
A onda sam uzela nju, prelepu akustičnu Yamaha gitaru, sa metalnim žicama, i najčistijim zvukom koji sam ikada čula. Tada sam osetila sve to o čemu si pričao i doživela kratki flashback na sve dane koje sam provela za klavirom. Sva lepota muzike u moje dve ruke. Bila sam oduševljena.
Poželeo si mi srećnu Novu godinu i tražio da je spakuju. Ostala sam bez teksta. Ne sećam se više ni da li sam uspela da ti se zahvalim kako treba, znam samo da sam ti rekla da nisi normalan i dan danas stojim pri tome. 🙂 Stavili smo gitaru u kola i krenuli ka kući. Ja i dalje nisam mogla da dođem sebi. Gledala sam je na zadnjem sedištu kao osmo svetsko čudo. Pomogao si mi da je raspakujem, namestio stalak, objasnio čemu šta služi i naravno, isprobao je.
Sedeli smo neko vreme, a onda si otišao. Ostala sam sama u sobi sa gitarom. Van sobe, van sebe i van pameti.
Prvih par noći, osećala sam se kao dete koje je dobilo štene – budila sam se na svakih sat vremena da vidim da li je i dalje tu, da nisam možda sanjala i da li “diše”. Moj instrument, bogatstvo za ceo život.
Usledilo je nekoliko časova, kada si mi objasnio šta su pragovi, kako se zove koja žica, kako da čitam akorde, pokazao mi fore i fazone za lakše savladavanje, pa sam ja nastavila sama da “se igram”. Danas, kada sam tužna, kada sam srećna, kada sam nervozna, vesela, euforična, letargična – jednostavno uzmem svoju gitaru u ruke, prislonim je na grudi kao prvi put i pustim da mi prostruje vibracije kroz celo telo – jedinstven i čudotvoran osećaj.
Hvala ti za taj osećaj, kao i za sve ostale pre i posle njega. :*
*Fridrih Niče
