Neretko mi se desi da u svom bliskom okruženju čujem komentare svojih “nedigitalizovanih” prijatelja na temu društvenih mreža, a koji su, u skladu sa njihovim opredeljenjem, u najvećem broju slučajeva izuzetno negativni. Iz tog razloga, iako oni “analogni” to neće znati, ovaj post posvećujem svim mojim online prijateljima koje sam stekla tokom mog pozamašnog staža u ovim srpskim Internet vodama.
Iako padam u iskušenje, neću pisati o svim onim pozitivnim stranama društvenih medija, a koje su blisko vezane za biznis i uzlazni tok istog. Neću pisati ni o snažnom uticaju na širenje slobode misli i govora, kao ni o filozofiji globalizacije (mada bih zaista želela). Ovog puta ću vam pisati o svojim prijateljima, odnosno o divnim društvenim mrežama koje su ih uvele u moj život.
Još u vreme dial-upa, počela sam da stičem drage prijatelje. Za razliku od nekih većih geek-ova od mene, nisam nikada visila na mIRC-u, već sam svoje prve Internet korake napravila u SerbianCafe-u, gde sam četujući sa različitim profilima ljudi stekla nešto malo iskustva u ovakvoj vrsti komunikacije. Bilo mi je neobično u početku, jer sam po prirodi nepoverljiva i pomalo paranoična (u pozitivnom smislu 😉 ). Nakon nešto malo realnog vremena i ogromnog broja potrošenih Internet sati iza mene, preselila sam se na Krstaricu. E, tu je počela zabava. Ukoliko smo ikada imali priliku da komuniciramo, setićete me se kao “Druželjubive”.
Razmišljala sam neko vreme da li ima potrebe da navodim neka imena i linkove ovde, ali sam shvatila da bi to zapravo bilo kršenje prava na privatnost mojih prijatelja, ali sam sigurna da će se svi oni prepoznati u nekim delovima ovog teksta. Dakle, na Krstarici sam upoznala nekoliko osoba, koje su mi i dan danas dobri prijatelji, iako se ne viđamo često kao nekada. U svakom trenutku znam šta se dešava u njihovim životima, kao i oni za mene, a sve to, naravno, zahvaljujući društvenim mrežama.
Kada su u pitanju gore pomenute mreže, prva na kojoj sam bila prilično aktivna, svakako je Tagged.com. Ovaj servis, definitivno je imao sudbinsku vrednost, jer su se mnogi bitni kontakti u mom životu prvi put začeli upravo tu. Međutim, ubrzo nakon pojave njega, moja zavisnost dostigla je nivo – MySpace.com. Naravno, ova mreža danas nije ni nalik nekadašnjoj, ali svima nama Spejserima, ostala je u jako dobrom i toplom sećanju.
Zahvaljujući muzici i Internetu, na ovoj mreži stekla sam neka poznanstva za ceo život. Upoznala sam ljude različitih profila, interesovanja, opredeljenja, orijentacija i manje više ništa nije ni bilo bitno. Danas su oni zreli odrasli ljudi, mada u svakome od njih prepoznajem onu dozu ludila koja nas je tada držala na okupu u TopFriends sekciji. I naravno, i danas smo u kontaktu, mada mi neki od njih već dugo duguju kafu, pa ih ovim putem pozivam da isprave tu grešku 😉
A onda je došao svima dobro poznati Facebook.com. Posle toga, Internet poznanstva nisu više bila bauk. Skupili su se manje više svi ljudi iz mog offline života i moj voljeni inkognito online identitet, više jednostavno nije bio moguć. Ne kažem da je Fejs pokvario situaciju, ali nekako ću se uvek sa zadovoljstvom sećati onog dobrog starog perioda MySpace-a, kada nas je bilo taman toliko da kvalitetno uživamo u čarima Interneta.
Tu su se prvo skupili prijatelji iz srednje, pa su se nekako priključili i oni iz osnovne, veze sa online društvom su očvrsnule, mada je pala teška cenzura s obzirom na to da je u jednom trenutku počela da se uključuje i rodbina. Mada to nije loše, imajući u vidu da su ponovo ostvareni kontakti sa davno izgubljenim prijateljima iz detinjstva, rođacima i kumovima iz inostranstva i ostalim dragim ljudima rasutim po svetu.
A onda se pojavio Twitter.com, kao jedna velika psihoterapeutska ordinacija. Pražnjenje različitih nervnih impulsa i zadovoljavanje različitih potreba pod pseudonimom nikada nije bilo lakše. Mali broj ljudi je bio prisutan u početku, pa je komunikacija bila lakša, dok se sada već stvara šum. Međutim, kocept ovog sistema ima jednu olakšavajuću mogućnost – sami birate koga želite da čitate, a ukoliko vam taj neko kvari raspoloženje, jednostavno ga uklonite sa svoje liste. Bez ljutnje (mada ona ipak postoji). Kako bih vam najjednostavnije dočarala ovaj kocept reći ću vam da na društvenim mrežama vlada izreka “Na Fejsu su ljudi sa kojima si išao u školu, a na Tviteru su ljudi sa kojima bi želeo da si išao u školu”.
Ceo lanac od SerbianCafe-a, do Tvitera, zapravo je magičan. Neka poznanstva, sasvim naivno započeta na Tagged-u, MySpace-u ili čak i Fejsu dovela su me do nekih mesta u životu koje nisam mogla ni u najluđim snovima da zamislim. I mogu vam reći, svaki klik se isplatio 🙂
Zato vam svima poručujem, nemojte se plašiti društvenih mreža – prigrlite ih. Mnogostruke su koristi koje imate od njih. A kada je u pitanju argument: “One čine ljude asocijalnim”, mislim da sam ovim tekstom odgovorila na to, pa da možemo mirno i tu temu da završimo.
Hvala svim društvenim mrežama koje su me upoznale sa tako različitim ljudima koji su, svako na svoj specifičan način obeležili moj život, a nadam se iz sveg srca da će nastaviti da ga obeležavaju. Jedan veliki zagrljaj, za sve moje online prijatelje koji će se ovde pronaći, a i za sve one offline koje sam zarazila mojom bolešću i od kojih zahtevam zahvalnost 🙂
I.M.
Pa joj :))))))
Baš 🙂 Lepe su to uspomene, lignjoslawe 🙂
Novi sastav <3
Proleće u mon kraju 😉
O jeah Dialup preferiram 😀
MIRC korisnik 😀