Nakon putopisa iz velegrada kao što su Istanbul ili nešto manja Bolonja, spremila sam vam nešto potpuno drugačije, ali ništa manje fascinantno. Verovatno ste do sada uspeli da zaključite da su putovanja jedna od mojih velikih strasti koju hranim od malih nogu. I dalje smatram, kao što sam već spomenula da ne postoji vrednija uspomena od one koju možete poneti iz neke druge kulture, a koja će vas obogatiti do kraja života. Do sada sam imala priliku da vidim i iskusim život mnogih naroda i da osetim duh brojnih evropskih gradova, poznatih po svojoj raznolikoj turističkoj ponudi i sposobnosti da vas kupe zauvek.
Međutim, sasvim neočekivano, početkom novembra tekuće godine našla sam se u mestu potpuno drugačijem od svega što sam do sada imala prilike da vidim, a opet toliko bogatim duhom i gostoljubivošću da sam već posle jednog dana bila očarana. Reč je o malom mestu, gradiću, neki bi možda rekli i seocetu u Sloveniji, na samoj granici sa Hrvatskom, koje nosi naziv Podčetrtek i o njegovom “komšijskom” prijatelju Olimju.
Prva asocijacija koju sam imala kada sam videla bajkovitu arhitekturu ovih predela bila je “Fussen“, a svako ko je imao prilike da zaviri u ovo bavarsko seoce na putu ka čuvenom zamku Nojšvanštajn, razumeće na šta mislim. Ovaj gradić, odnosno gradići kupiće vas svojim ogromnim zelenim pašnjacima, malim, drvenim kućama i očaravajućim prirodnim bogatstvima. Ukoliko budete u prilici da ovaj kraj posetite u toku jeseni, kao što sam ja imala sreće, očekujte da ćete morati češće da praznite memorijsku karticu svog fotoaparate, kako biste napravili mesta za nove fotografije brda i šumaraka kojima trenutno dominiraju najlepše boje prirode koje možete da zamislite.
Ako odlučite da ostanete koji dan duže, pa uspete da prošetate gradom četvrtkom, shvatićete i kako je nastao naziv ovog mesta. Naime, svakog četvrtka ovde se organizuje vašar ili sajam gde možete pazariti različite ručne radove, drvene figure, stolarske rukotvorine, vina, sušeno voće, čokoladu i mnoge druge domaće proizvode koje ovdašnje zanatlije svakodnevno prave.
Među tim “zanatlijama”, da ne kažem majstorima jeste i jedan mali preduzetnik koji se bavi verovatno jednim od najlepših poslova kojih možete da se setite – pravi čokoladu. I to ne kao Vili Vonka iz fabrike čokolade, već više kao Vijan Rošer iz francuskog seoceta kog se verovatno svi sećamo. Miris njegove male “čokoladnice” obuzeće vam sva čula i nećete biti u stanju da izađete iz njegove prodavnice a da ne probate bar jedan komadić. Ali ne brinite – on vam ni neće dozvoliti da odete neposluženi. Punjene čokoladne bombone, čokoladne štanglice sa rižom, bombonice od bele čokolade sa lešnicima, čokoladni štapići punjeni nugat kremom… Već vam ide voda na usta, zar ne? Najlepše u svemu je to što nije samo miris taj koji će vas očarati. Sačekajte da probate štanglice…
Ali ipak, iako me je miris čokolade odvukao par metara severoistočno, ono zbog čega sam se uopšte našla na tom mestu jeste zapravo Olimski manastir. Iako je gore pomenuti zanatlija često poređen sa lekarom zbog čudotvornih dejstva koje čokolada sama po sebi može imati na psihofizičko stanje organizma, pravi lekari, da ne kažem farmaceuti (jer bismo ih danas možda tako nazvali), zapravo su se još u XII veku nalazili samo par koraka ispod Čokoladnice – upravo u ovom manastiru. Tada, kao i dan danas oko samog zamka, što je nekada ova građevina i bila, današnji monasi, a tadašnji podanici grofova koji su iz zamka vladali, gajili su lekovito bilje. Zahvaljujući njima, danas u odajama manastira slobodno možete probati eliksir mladosti koji se pravi od 28 različitih vrsta travki. Istorija ovog zamka je prebogata i neću vam mnogo pisati o njoj jer dosta toga možete saznati i sami na licu mesta, samo razgledajući okolinu.
Katoličkim vernicima ovo mesto može biti posebno zanimljivo jer je danas tu i crkva sa rekonstruisanim ikonostasom i stalnom postavkom minijatura koje simbolizuju Hristovo rođenje. Divan prizor zaista, posebno ukoliko budete imali sreće da stignete u vreme probe crkvenog hora i orguljara, što je samo za sebe fantastičan doživaljaj.
Međutim, ono što je na mene definitivno ostavilo najjači utisak jeste Jelenov greben. Sam prizor velikih, prostranih pašnjaka i šume u fenomenalnim bojama, dok se približavate otvorenim kapijama ovog grandioznog imanja izaziva osećaj dobrodošlice. Kapije se zapravo nikada ne zatvaraju, a rešetke ispod njih onemogućavaju životinjama da pobegnu sa imanja, a ipak imaju privid slobode. Potrudite se da se prošvercujete sa nekom većom grupom kako bi šarmantni vlasnik ovog veleposeda sazvao svojih 300 jelena i srna, i kako biste i sami imali priliku da ih vidite na samo metar ili manje od sebe.
Zapamtite – nemojte se plašiti, jer se oni definitivno vas plaše još više. Zahvatite kukuruz šakom i pružite je ka njima, bićete oduševljeni prizorom njih nekoliko koji vam pažljivo prilaze i počinju da jedu iz vaše ruke. Srne su posebna priča: kada ih pogledate u one predivne, pametne oči i kada vidite kako stidljivo saginju glavu, na mestu ćete biti kupljeni njihovom gracioznošću.
Ovaj posed zapravo je dokaz šta se sve može stvoriti iz dobre ideje, ljubavi prema poslu i posvećenosti istom. Naime, ovaj čovek je svoje celo imanje izgradio na šampinjonima. I figurativno i bukvalno. U pećinama ispod poseda godinama unazad on je gajio gljive, pa ih u prodavnici na samom imanju i danas prodaje. Međutim, malo po malo, počeo je da formira farmu jelena, pa je broj njih danas, kako sam već i spomenula došao skoro do 300. U sklopu imanja naći ćete i vinariju u kojoj možete pazariti vina iz svih delova Slovenije i verujte mi na reč – savršena su. Odvojte malo vremena da provedete na ovom mestu, posebno ukoliko vas je gradska gužva umorila – samo sat ili dva biće vam dovoljno da napunite svoje baterije posmatrajući ova prelepa stvorenja.
Svakako, ne znam da li ima potrebe da spominjem beskrajno dugačke šetnje kroz predivne šume Olimja i Podčetrtka koje su vam na raspolaganju. Sve staze su savršeno obeležene i šanse da se izgubite su ravne nuli, osim ukoliko to baš ne želite. Možete se odlučiti i za biciklizam ili čak i za golf, jer ćete u neposrednoj blizini grada naći i terene na devet rupa.
Takođe, biće vam potrebno neko mesto da ostavite kofere, a ja lično ne znam da li bih mogla da vam prepopručim nešto savršenije od Terma Olimia. Želite li luksuznu sobu ili topli apartmanski smeštaj – izbor je na vama, ali svakako znajte da nećete pogrešiti za šta god da se odlučite. Imaćete na raspolaganju prelepe bazene sa lekovitom termalnom vodom, kao i wellness centre gde se u saunama ili na masažnim krevetima možete prepustiti nirvani.
Čime god da se bavite, s vremena na vreme morate sebi priuštiti jedno ovakvo putovanje. Naravno, iz Pariza, Londona, Berlina ili Njujorka donećete uspomene koje ćete prepričavati mesecima, ali Podčetrtek i Olimje će vam ponuditi uspomene sa kojima ćete vi živeti zauvek i samo sećanje na njih vratiće vas na taj prelepi osećaj apsolutne bezbrižnosti i uživanja. Prepustite se…
I.M.
Interesantan putopis! Moram ti priznati da si pisala o nekim mestima i stvarima kojih ima u Sloveniji, a ja o tom’ pojma nemam 🙂 Tako da sam svaku recenicu pazljivo citala i upijala jer je moja sledeca marsruta upravo Slovenija –
Ljubljana sigurno, i jos nesto koliko mi vreme dozvoli.. Tako da cu ove informacije da ubacim u moj licni folder za videti ‘ na licinom mestu’ 🙂
Divno docaravas mesta ali i njihove ‘mirise’..
Meni sada Slovenija mirise na cokoladu i jedva cekam da je zagrizem :))
pozzz
Hvala puno, drago mi je da ti je koristilo. Moja topla preporuka je da obiđeš ova dva mestšca, a sigurna sam da ih ima još mnogo sličnih širom Slovenije. Nažalost, nisam imala prilike da posetim Ljubljanu, ali radujem se tvom putopisu! Pozdrav 🙂