Učenike osmog razreda u narednih par dana očekuju završni ispiti, odnosno prijemni ispiti za gimnazije i srednje stručne škole. Hajde sada da ovu složenu rečenicu malo razložimo. Šta to podrazumeva? Za početak, neophodan uslov za polaganje prijemnog ispita jeste uspešno završenih osam razreda škole. Idemo dalje. Šta to znači? Moglo bi se reći da se pod tim misli na vladanje elementarnim znanjima iz užeg spektra oblasti. Dakle, reč je o opštoj kulturi. Ukoliko govorimo o tome, bilo bi dobro razjasniti i šta tačno ova kategorija obuhvata: osnovno poznavanje istorije, geografije, biologije, fizike, hemije itd.; nešto bolje poznavanje matematike i srpskog jezika i književnosti (imajući u vidu da završni, odnosno prijemni ispit tiče upravo ove dve oblasti).
Sada kada je to razjašnjeno, bilo bi poželjno prokomentarisati novi pravilnik o polaganju ovih ispita.
Naime, danas je jedan članak ostavio Srbiju u čudu. Reč je o tekstu koji je objavio “Blic Online“, a koji govori o tome kako će se đacima tolerisati pravopisne greške na testu i srpskog jezika. Moje lično mišljenje je da u samoj rečeničnoj konstrukciji kao što je ova – nešto ne štima!
Svi smo mi polagali testove iz srpskog jezika i vrlo oštro su nam bili zamerani propusti u vidu malih slova, gde im mesto nije, rečca “ne” ili “li” pogrešno upotrebljenih u rečenici ili izostanak validne interpunkcije. I jesmo li položili? Ili je bolje da pitam: “jesmoli položili?”
Ne želim da preteram zaista, iako možda tako deluje. Svima nama se potkradu pravopisne i gramatičke greške, bilo da je reč o SMS-u, statusu na Fejsbuku, tvitu ili uopšte u svakodnevnoj verbalnoj komunikaciji. Ukoliko bih zamolila nekog profesionalnog lektora da pročita ovaj tekst, sigurna sam da bi našao nekoliko grešaka kojih ni sama nisam svesna. Priznajem, zaboli me želudac kada pročitam složenice kao što su “neznam“, “dali ćeš“, “sumljam” i njima slične, ali ukoliko ih tolerišemo u neformalnom govoru, da li zaista mislite da treba to da činimo i u formalnim situacijama? Da li je u redu da naša deca završe osmi razred i ne znaju razliku između “ne mogu” i “neću“?!
Ukoliko su to pravila koja treba da usvojimo i da pristanemo da nam društvo na ovaj način vaspitava decu, uveravajući ih da nema potrebe da vode računa o pravopisu “jer je to bitno samo na testu iz pravopisa”, onda sa celim obrazovnim sistemom nešto ozbiljno nije u redu. Zar ne bi osnovni princip svakog zdravog društva trebalo da bude težnja da stvori što veći broj mladih stručnjaka koji će svojim umećem, obrazovanjem, negovanim i unapređivanim talentom da stvore još bolje društvo? Kako postići to ukoliko je sam noseći stub istog tog društva, odnosno Ustav, a sa njim i svi zakoni, odavno počeo da se raspada?
Ali zapravo, šta očekivati od društva koje je za predsednika izabralo personu koja je svojim (ne)obrazovanjem dokazala da je i sama produkt trulog obrazovnog sistema?!
Obrazujte sami svoju decu, radite sa njima, stvorite od njih ljude koji će promeniti svet. Naša država to svakako neće uraditi.
I.M.
Diplomu da nabavim,
pametanpredsednik da budem… May the Force be with you…