I tako se jednog lepog, prolećnog jutra, okupanog suncem i dobrim raspoloženjem, vesela, ali pospana ekskurzija uputila u potragu za kafom. Prateći mirise Brazila i Kolumbije od centra Beograda, preko auto-puta, pa sve do Šimanovaca, ovi ljubitelji kafe stigli su do fabrike Doncafe-a.
Na ulazu smo dočekani pitanjem – ko kakvu kafu pije? Pa, ima li savršenijeg načina da se započne jutro? Jednu crnu, jaku, bez šećera. Za razbuđivanje. Dok smo čekali, svako svoj gutljaj zadovoljstva, imali smo priliku da se upoznamo sa, i više nego ljubaznim timom zaposlenih u ovom carstvu mirisa. Svako ponaosob bio je izuzetno raspoložen da nas uputi u sve tajne pripreme savršene šoljice kafe, počevši od njenog nastanka, pa sve do onog trenutka kada se prvi put spusti na naš jezik.
Dakle, kao što sam vam već nagovestila, ispijajući svoju prvu jutarnju, prezentovan nam je istorijat kompanije Strauss Adriatic, kao i poreklo prvih zrna kafe. Jeste li vi čuli tu legendu? Naime, Kaldi, pastir iz Etiopije primetio je jednog dana da se njegove koze neobično ponašaju. Nakon što bi obrstile žbun sa crvenim bobicama, one su postajale izuzetno živahne. Kada je ovo ispričao monasima iz obližnjeg manastira, zajedno su rešili da testiraju efekte ovih čudnovatih bobica. Nakon prve probe, rešili su da od njih naprave napitak, koji su kasnije koristili kako bi ostali budi tokom noćnih molitvi. Kaldi je takođe imao problema sa snom nakon toga, međutim, sada je bar znao da treba da drži kozice podalje od crvenih bobica.
Nakon ove, i još mnogo zanimljivih pričica o poreklu, načinu berbe, obradi, prženju i samom kuvanju kafe, ekskurzija je nastavila obilazak kroz pogon ove fabrike. Imali smo priliku da vidimo veliki broj zaposlenih kako čine sve da bismo mi, ljubitelji, ali laici mogli da uživamo u svojoj šoljici kafe (što ja upravo činim).
E, nakon toga sledi najzanimljiviji deo: ponuđeno nam je pet šoljica kafe, u kojima su bile različite vrste Arabike i Robuste, biljaka koje se koriste za pravljenje idealne mešavine mirisa i ukusa. Objašnjen nam je proces degustacije kafe, od kojih se jedan sastoji u tome da se specijalnom kašikom zahvati malo, jako srkne kako bi gutljaj pokrio ceo jezik i ispljune. Drugi način je da se zahvati jako mali gutljaj istom tom kasikom i da se razlije po celom jeziku, tako da osetimo samo ukus, ali bez izbacivanja viška. Naravno, opredelila sam se na drugi način – ovo pljuvanje mi je u tom trenutku delovalo kao traćenje savršenog napitka. Nakon degustacije, svako je dobio svoju kutijicu za kafu, u kojoj smo mogli da napravimo mešavinu onih vrsta koje su nam se najviše svidele. Lično sam se opredelila za kombinaciju Robusta Santos i Robusta Columbia, i nakon ove šoljice koju sada ispijam shvatam da je to ukus kojim se započinje jedan dobar dan!
Nakon ručka, koji nam je takođe obezbeđen u okviru fabrike, a koji nam je sudeći po mukloj tišini za vreme istog bio neophodan, upoznali smo Cecu, koja nas je uputila u sve tajne savršene espresso kafe i svih njenih oblika. Takođe, imali smo priliku da probamo Cecine koktele od kafe, sa ukusom čokolade i pomorandže, višnje i karamele, višnje i čokolade, kao i mnogih drugih, po našem izboru. Ne bih mogla da izdvojim ni jedan, jer zaista – svi su rajskog ukusa. Obradovaću vas informacijom da ćete i vi imati priliku da probate ove preukusne napitke vrlo uskoro, s obzirom na to da će nas Doncafe obradovati ovim proizvodima, kako u kafićima, tako i u maloprodaji. Takođe smo saznali tajnu savršene espresso pene, kao i to da naziv espresso macchiato (espresso sa mlekom) potiče od italijanske reči koja znači “zaprljano”. Dakle – kafa zaprljana mlekom. Takođe, verovatno niste znali da savršena pena capuccina treba da bude u revni sa šoljicom, a ne šuplja i bezukusna koja se diže iznad oboda, kao kupa, kao što je često slučaj u pojedinim ugostiteljskim objektima.
I tako, ispijajući poslednje gutljaje kafenih koktela, espresso kafe, sa mlekom i bez, čiste i zaprljane, polako smo počeli da se pozdravljamo sa divnim ljudima koji su nam za put spakovali i poklone. I nakon celog dana obaveza, dočekala sam jutro kada sam konačno imala priliku i sama da skuvam svoju kafu (u svakom smislu reči “svoju”) koja je, mogu slobodno bez lažne skromnosti da kažem – pun pogodak.
Još jednom, hvala puno @ljubitelji_kafe, i veliki pozdrav za ekipu sa ekskurzije: @branchester, @plagosus, @djole_jovanovic, @burek, @wannabemag, @milospetrovic, @krsto i dragom vođi puta @bebnancy.
ekskurzijsko-kafičasti otpozdrav ;)))
Kafastično!!! 🙂
Kao pridruženi član, gorepomenute ekskurzije, delim iste utiske iz fabrike dobrog mirisa. Upravo kuvam svoju kafu, ograničene serije, sa savršenim mirisom 😉
Tamo mi radi drugarica..dobro je, nije me obrukala…